Шта је истина? Па то да су такви покрети заправо главни протагонисти нарушавања женске позиције у друштву зарад материјализације својих личних интереса док је права традиционална Србија последњи бедем њене одбране. Још од средњег века наш народ био је у колективном обрачуну са онима који би дигли руку на жену, па је за такве успостављена и адекватна казна. Средњевековни закон наше државе у члану каже: “Уколико властелин узме властелинку силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже, а ако себар узме властелинку силом, да се обеси, а ако своју другу узме силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже”.
Традиционална Србија овај обрачун наставља и након средњег века, у новом веку, па је тако сурово кажњавање тих преступника била честа пракса уколико би се они појавили. Најбољи доказ те чињенице је да је и један “свемогући” Карађорђе, јавно обесио рођеног брата због напаствовања жене. Они који су данас најгласнији у тој “борби за женска права” исмејавају овакву Србију која се вековима уназад успешно обрачунава са таквим насилницима, док се истовремено залажу за грађанску државу и њене тзв. грађанске законе која по “европској конвенцији о људским правима” штити тe злочинце и омогућава им безбрижно малтретирање слабијих.
Српски народ је све свеснији и већински увиђа ваше манипулације којим се служите да би га завадили. Прави српски мушкарци подижу своје породице на темељима традиционалних вредности и на њима љубе и чувају своје драге жене које се у таквом окружењу осећају безбрижније него у свим вашим грађанским дражвама заједно.