САМ СТАВИО ОМЧУ ОКО ВРАТА И СМЕЈАО СЕ НЕМЦИМА НА СВОМ ВЕШАЊУ – ПОРУЧНИК СЛАВКО ЦВЕТИЋ!⁣

⁣Једини забележени случај у периоду комунистичке владавине где је подигнут споменик неком четнику, забележен је у Мајдану у ком је подигнут споменик четничком поручнику Славку Цветићу. Притисак мештана је био толико јак да је и сама комунистичка власти морала да дозволи да се Славку подигне споменик. Зашто је читав мајдански округ 40 година захтевао да се овом човеку подигне споменик, биће вам јасније након следеће приче овога јунака..⁣
⁣

⁣
Славко Цветић је био веома одан дражин војник. Већ у својим двадесетим годинама постао је слављен као највећи заштитник овога краја. Живео је тек 26 година али је и тако млад иза себе оставио небројано витешких дела и озбиљних успешно одрађених акција.⁣ Једна од таквих акција догодила се 1942. године на прузи Београд-Чачак када је предводио своју групу Мајданаца када су наоружани до зуба, савладали једну битну групу Немаца. Након тога уследила је страховита немачка потера. Остало је упамћено да су дословно преорали Рудник где су улазили и у чобанске колибе не би ли га ухватили. Ипак, чинило се да је Славко увек па и овога пута био за корак испред њих.⁣
⁣
⁣
Немци хапсе Цветића тек након што га је одао један љотићевац инфилтриран у његове редове од стране непријатеља, на једној сеоској свадби. Током хапшења код њега налазе списак четничких резервиста – сељака који су помагали његовој јединици али нису званично били у њој. Немци захтевају од њега да им ода њихову улогу, што он јуначки одбија и лаже да ти људи нису војно оперативни. Брзом интервенцијом Немаца, сви људи са списка су похапшени док их Славко поново надмудрује, успевши преко својих људи да дојави сељацима да се након хапшења држе његове приче. Тако им спашава животе и бива осуђен на смрт вешањем у центру села. ⁣
⁣
⁣
Остаје упамћено да ниједан пристутни мештанин није желео да донесе уже за овај чин док је чак два немачка војника одбило да изврши вешање. Сведоци су се клели да је Славко на крају сам узео омчу и насмејао им се у лице, гурнувши столицу под њим. До данас његови Мајданци и српски синови нису га заборавили и осећају његов осмех са неког много лепшег места..