НАЈВЕЋИ АНТИКОМУНИСТА У СФРЈ КОЈИ ЈЕ ПОКУШАО ЧАК 4 АТЕНТАТА НА ТИТА, ОТЕВШИ И АВИОН – НИКОЛА КАВАЈА! ⁣

⁣⁣ Мало је људи чији је живот од почетка до краја био посвећен непоколебљивој идеји као што је то био филмски живот Николе Каваје, српског националисте и слободно можемо рећи највећег антикомунисте друге половине прошлог века.⁣

⁣

Никола је рођен у Пећи на српском Косову и Метохији давне 1932. С тога је још у раном детињству прошао кроз стратиште Другог светског рата након којег је увидео и зло придошло новом окупацијом 1945. кроз идеју комунизма. Тада је изабрао свој пут – фанатични антикомунизам у којем је једино видео спас за своју Отаџбину чак и по цену да за то да свој живот. У складу са тим је и живео свој живот од ране младости до малтене последњег дана. Постао је најозлоглашенији народни непријатељ у социјалистичкој Југославији.⁣

⁣

Прво акцију одрађује док је био на војној служби у ЈНА када је на зиду касарне исписао „Смрт Јосипу Брозу и Комунистичкој партији!“. Тада је цела држава подигнута на ноге, а он остане неоткривен. Највећи ударац задаје када је саботирао складиште горива у Сомбору након чега га осуђују на 18 година затвора. Он после 4 године филмски бежи на путу за Голи Оток и емигрира у Аустрију одакле га путеви воде до далеке Америке.⁣

⁣

У Америци се заклиње на гробу Владике Николаја да ће убити Тита. Остало је записано да је са саборцима тренирао у стрељани Либертвила, где је мета била Титова слика. Први атентат покушава у Мексику 1962. током Титове дипломатске посете, а онда и 1963. у Њујорку па и у Вашингтону 1964. и 1967. ⁣

⁣

Највећу акцију спроводи када у пилотској униформи отима путнички авион у САД са намером да ослободио ухапшене саборце када добија пресуду од 60 година затвора. CIA га проглашава за 7. најопаснијег човека. Проводи у затвору 18 година.⁣

⁣

Доживљава Титову смрт и пад комунистичке партије и 1997. године враћа се у Отаџбину. Наставио је да живи као да је још увек у рату. Трчао је сваког јутра, дизао тегове од 180 килограма, окупљао младе патриоте и припремао их за борбу на Космету. Формирао је „Батаљон смрти“, али никада није добио дозволу да га поведе у бој.⁣ По својој жељи након смрти 2008. сахрањен је на Ловћену.