Таквих покушаја је било неколико и сваки од њих је био безуспешан. Два најзанимљивија покушаја су се догодила 1104. и 1579. године. У првом наврату су католици били ти који су покушали да на Христовом гробу призову Благодатни огањ. Тај покушај су извели тако што су заточили Јерусалимског патријарха заједно са другим Православцима 30км од Јерусалима у манастир Св. Саве Освећеног. Папа је окружен кардиналима на Велику суботу уз исту молитву као и до тада Православног патријарха изговарао: „Васкрсење Твоје, Христе..“, али пламена није било. Латински цар тада наређује да се у Храм уведу заточени Православци, сећајући се да је пламен пред његовим очима њима силазио претходних година. Са уласком патријарха у Христов гроб, истовремено је сишао и Благодатни огањ на његове свеће.
Други посебно занимљив покушај се догодио 1579. године. Тада су Јермени, помоћу турске војске, прогнали из Храма православног патријарха Софронија V. Њихов циљ је био исти, да сами без Православаца дозову Благодатни огањ. Софроније V који је истеран из Храма остао је испред његових зидова, уплакан са свећама да моли Бога. Тада се десило нешто неочекивано за све – почело је громогласно померање изнутар земље на очиглед свих присутних. С неба се спустила светлост која је расцепила мермерни стуб на улазу у храм, палећи и стуб и свеће у рукама Православног патријарха.
Видевши чудо, Јермени су стидљиво напустили храм, осетивши да Божја благодат није на њиховој страни. Многи муслимани се тада прешли у Православље, видевши Истину својим очима. Расцепљени стуб је остао да стоји до данас, као доказ Истине и Божије моћи.