
Blog
ПРВИ СРПСКИ КОМАНДОС — БОРИВОЈЕ МАНИЋ ЛУИЂИ!
Пре него што је та реч ушла у војне уџбенике, пре специјалних јединица и модерних доктрина – Србија је већ имала командоса. Звао се Боривоје Манић, под надимком то јест шифром „Луиђи“!
Био је школовани официр, краљевски пилот и ратник који је Србију бранио и у Априлском рату и у Другом светском рату, до последњег даха. Рођен у Врању, Манић је припадао елити српског официрског кора. Био је човек неба, али и човек терена. У Априлском рату 1941. бранио је Краљевину Југославију као припадник краљевског ваздухопловства. После слома државе, није положио оружје. Наставио је борбу у редовима Југословенске војске у Отаџбини, где је постао један од најпоузданијих и најспособнијих команданата.

Командовао је Јужноморавском групом корпуса, Пожешком бригадом и Горским штабом 19. Био је део најелитнијег језгра које је генерал Михаиловић 1943. издвојио за прву школу командоса коју је водио пуковник Драгослав Павловић. То су били искусни герилци, официри навикнути на дубинска дејства, изненадне ударе и психолошки рат. Манић је међу њима описиван као „врло добар и борбен официр“ – човек за најтеже задатке.
У завршници рата, марта 1945, делује као комадос. Приликом преласка Дрине, на једном острву у речном рукавцу, разоружао је целу партизанску десетину без иједног испаљеног метка. То је била школа командоса у пракси: ауторитет, хладна глава и апсолутна контрола.
Цена борбе за Српство била је страшна. Малтене цела породица Манић угушена је комунистичком одмаздом. Његов брат Андрија, ваздухопловни потпоручник, стрељан је од комуниста одмах при њиховој окупацији Београда 1944. Други брат Јанаћко, погинуо је као припадник ЈВуО у борби.
После рата, Боривоје одлази као државни непријхатељ у Америку, али комунисти ни тада нису одустали од његове главе. Године 1986. у јужном Чикагу, убијен је по налогу УДБЕ. Имао је 72 године. Агенти УДБЕ су га убили и потом дословно раскомадали његово тело тако што су га секли до најситнијег комада и потом га ставили у гепек једног од аутомобила на паркингу којег су потом пронашли локални полицајци.











