Једна од већих предрасуда проширених нашим народом је да су Срби који су остали у окупираној Отаџбини у времену када су остали прелазили Албанску голготу путем Крфа. То наравно није тачно – и они су се борили!
Након што се целокупна српска војска заједно са владом и великим делом народа одлучује на повлачење преко Албаније, један део народа остаје у земљи и то пре свега женска, дечија и стара нејач. Бугарска репресија почиње истог момента над небрањеним цивилима и појачава се из дана у дан. Пљачке, силовања и малтретирања постају свакодневица за остављени народ. Кулминација се догађа када Бугари издају наређење насилне мобилизације свих српских мушкараца у војску Бугарске и то са намером да се боре против српске војске!
Воља за устанком постаје све јача и јача, али не постоји нико ко би могао бити његов вођа. Тада млади предузетник и Црнорукац Коста Војиновић који је игром случаја остао у окупираној земљи, на своју руку уз подршку врха Црне Руке почиње да формира комитске чете и са њима брани српски народ. Устанак постаје све јачи и јачи, а истовремено долазе и њихове победе на самом терену што почиње веома да фрустрира Бугаре. Чак и српска влада шаље Косту Пећанца да смири устанике уз страх да ће Косту Војиновића тешко моћи да контролишу.
Остаје забележено да је Пећанац ишао по терену окупиране Србије и обуздавао народ уз наређења да се не нападају окупатори што је био случај рецимо у Прокупљу. Тада Војиновић без његовог знања издаје наредбу да се Прокупље нападне и успева да га ослободи у рекордном року, толико брзо да и док је сам Пећанац стигао Прокупља оно је већ било ослобођено!
Коста проглашава прву слободну територију Прокупље, док Пећанац наставља да га опструише у покушају да се устанак угуши. На крају Војиновић постаје толико јак да Бугари шаљу појачање од 15 батаљона, а придружују им се и Аустроугари па и Немци који довлаче авионе са Солунског фронта. Прокупље пада тек када га издаје Пећанац предавши целу своју команду Бугарима док им открива и Костин план кретања као и све његове јатаке који су стрељани.