Суштина свега није заплакати. Та пуштена суза је само природна реакција хришћанског срца које нам после толико година ћутања проговара да у нама још увек има онога што нас чврсто везује за такве људе и што нам даје наду да се после тешких времена заједно дижемо из пепела. Суштина је заправо да суочавање са истином нема никакву вредност, ако не живимо у складу са њом. Искључиво на тај начин ће са нама живети и Дара.
Због те суштине поред жртви не смемо заборавити и оне који су их бранили и спречили да њихов број буде још већи. Зато Србине добро памти и Обилиће који су спречили и осветили хиљаде судбина попут Дариних. Памти Србине једног Момчила Ђујића, Доброслава Јевђевића и Благоја Јововића. Памти и једну Дијану Будисављевић. Памти Србине и не дај на заборав ни хиљаде оних који су својим животима несебично бранили и спашавали животе деце попут Даре и њеног брата.