Србија
Република Српска
Црна Гора
Дијаспора
Дуго година се ћутало и није знало о атентату који је војвода Момчило Ђујић спремао и умало реализовао над Јосипом Титом током његове посете Сједињеним Америчким Државама 1960. године. Ова фотографија је управо тада и настала – Њујорк, 1960. Полиција зауставља војводу Момчила Ђујића испред хотела у коме је одсео Тито, приликом његовог покушаја атентата.
Прошла је деценија и по од последњег гледања преко нишана војводе и тадашњег помоћника машиног бравара, а тог тада премијера Југославије који је приватним авионом долетео у посету Белој кући. Ипак, војвода ни тада није одустајао у својој намери ослобођења отаџбине па је ову посету видео као идеалну прилику за тако нешто. Колико год извршење тог атентата нереално изгледало, у његовом срцу је горела ништа мања жеља него и пре петнаест година. Нажалост, она је била много већа од тадашњих реалних могућности емиграције за овакву акцију. “Кад је Тито долазио у Америку, у Њујорк, покушао сам да га убијем. Нијесам о томе досад причао, али зашто да не, и то је сада историја, и то може да се објави. Придобио сам једног Ирца из обезбеђења и он ми је сигнализирао у којим колима се налази Тито. Пробио сам се, са још двојицом, између полицајаца на коњима, дошао до аутомобила, потегао револвер и онда су ме оборили. Кад сам се освијестио, лежао сам крвав, поворка са Титом је била отишла, а нада мном су се надносили неки људи.”
Прошла је деценија и по од последњег гледања преко нишана војводе и тадашњег помоћника машиног бравара, а тог тада премијера Југославије који је приватним авионом долетео у посету Белој кући. Ипак, војвода ни тада није одустајао у својој намери ослобођења отаџбине па је ову посету видео као идеалну прилику за тако нешто. Колико год извршење тог атентата нереално изгледало, у његовом срцу је горела ништа мања жеља него и пре петнаест година. Нажалост, она је била много већа од тадашњих реалних могућности емиграције за овакву акцију. “Кад је Тито долазио у Америку, у Њујорк, покушао сам да га убијем. Нијесам о томе досад причао, али зашто да не, и то је сада историја, и то може да се објави. Придобио сам једног Ирца из обезбеђења и он ми је сигнализирао у којим колима се налази Тито. Пробио сам се, са још двојицом, између полицајаца на коњима, дошао до аутомобила, потегао револвер и онда су ме оборили. Кад сам се освијестио, лежао сам крвав, поворка са Титом је била отишла, а нада мном су се надносили неки људи.”
