Пре неколико сати смо примили тужну вест, да нас је напустио Др Зоран Станковић. Многи познају ово доброћудно лице и познају коме оно припада, али ретко ко зна шта је све оно допринело нашем народу. Др Станковић није био наметљив, па можда зато и нисмо толико упознати са бројним делима које је постигао за ових 67 година. Већ на почетку каријере након завршетка лекарског стажа и обављања дужности управника трупне Гарнизонске амбуланте у Пећи у периоду 1982—1985. проглашен је за најбољег младог лекара у саставу санитетске службе војске, најбољег старешину санитетске службе, а поред редовног три пута је и ванредно унапређиван у више чинове, у чин мајора, потпуковника и санитетског генерал-мајора.
Наш народ је посебно задужио храбрим деловањем у току ратних дешавања деведестих када је вршио обдукције широм ратног фронта где год је било српских жртава. Несебнично је корачао за српским жртвама све од Вуковара и Книна до Кравице и Братунца. На ратним просторима бивше Југославије извршио је више од 5000 обдукција! Након рата је наставио своју борбу за српски народ, па је прихватао све позиве које је од њега добијао. Обављао је функцију министра здравља, радио је као наставник на Полицијској академији, као професор на Вишој школи за унутрашње послове као и на Стоматолошком факултету. Због свог народа ишао је чак и до Хага да брани најзабрањенијег генерала на друштвеним мрежама и поред бројних признања био је унапређен и у чин генерал-мајора.