Србија
Република Српска
Црна Гора
Дијаспора
Следећи најугледнији енглески речник, моредних појмова “The New Fontana Dictionary of Modern Thought” који на страни 409. пружа најсажетије одређење појма национализам пише: “Национализам је осећање припадности, групи уједињеној заједничким расним, лингвистичким и историјским везама, обично поистовећеној са одређеном територијом.”
Дакле, национализам и нација су дубоко органски повезани и између те две појаве постоји једна међу-зависна веза у смислу узрока и последице. Национализам је узрок, а нација је последица. Национализам је родитељ, а нација је његово дете. Национализам рађа нацију, а не обрнуто. Нација је изданак национализма. Национализам претходи нацији. Нације не праве државу нити стварају национализам већ обрнуто. Национализам ствара нацију и њену државу.
Онај који за себе каже: „Ја сам Србин, али нисам националиста“, тај или говори из незнања или из моралне гњецавости, односно из кукавичлука, настојећи да оствари нешто што је немогуће – да сачува, са једне стране образ и част, пред собом или пред другима, а са друге стране да, истовремено, побегне са оног страшног места на које се сручују свих ових година непријатељства сила.
Нажалост, такав покушај – сачувати част, а истовремено побећи – је неостварива. Јер онај који се сврстава у поредак одређене националне заједнице преузима и одговарајуће дужности и одговорности. Није могуће бити Србин само када је то згодно, а не и онда када је то незгодно и када је опасно. Није могуће бити у поретку нације само онда када је добро, него ваља бити и онда када је тешко. Припадност одређеној националној заједници се проверава не тамо где ћарлијају поветарци благостања и мира, већ тамо где дувају ветрови рата и где дувају урагани историје.”
