Такође је у Србији основао и до краја постојања финансирао два дома за српску ратну сирочад: Први дом, је био Српско – амерички дом. Дом је прошао цео ратни пут од Београда, преко Битоља, Солуна, Атине, Нице, поново Београда и на крају Сремске Каменице где је постојао док и последњи питомац није ишколован и отиснут у живот. Други дом, је био Дом у Врању смештен у две новоизграђене двоспратне зграде за смештај ратне сирочади (кроз који је прошло око 600 питомаца) и треће за пријем гостију. Претпостављамо да је беспреметно уопште и напомињати да су ове тадашње цифре непојмљиво веће вредности од истих данашњих. Колико је ово била значајна и велика помоћ, човека који никакве повезаности са Србијом пре тога није имао је чињеница да је та укупна помоћ била у висини троструког државног буџета Србије из 1915!