
Blog
НАМИРНИЦА НА КОЈОЈ ЈЕ ПРЕЂЕНА АЛБАНСКА ГОЛГОТА – ХЛЕБ ТАИН!
Док су аустроугарске колоне у Првом светском рату напредовале са стомацима пуних животињских протеина – Срби су марширали на хлебу. Али не на било каквом већ на таину – интегралном, црном, тврдом хлебу који је, као и српски војник, издржавао више него што је изгледало могуће.

Таин је оригинални хранљиви изум српског сељака који га је створио малтене за све услове па чак и за теоретски избор да мора да се одабере само једна намирницу коју би могли да једете и да на њој можете без проблема преживите без недостатка малтене ниједног нутријента. Његова историја датира од давнина, а познато је да га од 1878. српска војска меси по истом правилу: 70% ражано брашно, 30% бело, без квасца – само кумин и старо тесто. То је хлеб који се не мрви, не кисне, не пропада и који је отпоран на малтене све услове.
Цела тајна овако моћног хлеба се налази у целовитом зрну житарице од које се прави за разлику од данашњих рафинисаних белих хлебова. Зрно житарице поседује три дела: мекињу (омотач), ендосперм (средишњи део) и клицу. Мекиња и Клица су најхрањивији делови који поседују влакна, здраве масти и витамине док ендосперм чини највећи део зрна и састоји се малтене само од скроба. Бели хлебови се праве тако што се одстрањују хранљива мекиња и клица и оставља само укусни средишњи део, што даје бољи укус али и далеко мању хранљивост. Српски сељак је то знао и хлеб је правио на једини исправан начин – од целог зрна.
На почетку Великог рата, стратегија је била да сваки војник добија 800 грама таина дневно – довољно енергије да се трчи, копа, пуца и преживи на стрмим странама Цера. Уз њега – крављи или козији сир, свежа салата и нека од махунарки попут пасуља, грашка и сочива. Као дезерт су ишле обично суве шљиве. Исхрана сиротиње? Не. Пре би се рекло Исхрана победника.
Док су аустроугарски војници посртали под теретом тешких оброка, српски војник је био лак, покретљив, неуморан. Таин је дословно био наше гориво и тајно оружје.











