НАМИРНИЦА НА КОЈОЈ ЈЕ ПРЕЂЕНА АЛБАНСКА ГОЛГОТА – ХЛЕБ ТАИН!⁣

⁣⁣ Док су аустроугарске колоне у Првом светском рату напредовале са стомацима пуних животињских протеина – Срби су марширали на хлебу. Али не на било каквом већ на таину – интегралном, црном, тврдом хлебу који је, као и српски војник, издржавао више него што је изгледало могуће.⁣

⁣⁣
Таин је оригинални хранљиви изум српског сељака који га је створио малтене за све услове па чак и за теоретски избор да мора да се одабере само једна намирницу коју би могли да једете и да на њој можете без проблема преживите без недостатка малтене ниједног нутријента. Његова историја датира од давнина, а познато је да га од 1878. српска војска меси по истом правилу: 70% ражано брашно, 30% бело, без квасца – само кумин и старо тесто. То је хлеб који се не мрви, не кисне, не пропада и који је отпоран на малтене све услове. ⁣
⁣
Цела тајна овако моћног хлеба се налази у целовитом зрну житарице од које се прави за разлику од данашњих рафинисаних белих хлебова. Зрно житарице поседује три дела: мекињу (омотач), ендосперм (средишњи део) и клицу. Мекиња и Клица су најхрањивији делови који поседују влакна, здраве масти и витамине док ендосперм чини највећи део зрна и састоји се малтене само од скроба. Бели хлебови се праве тако што се одстрањују хранљива мекиња и клица и оставља само укусни средишњи део, што даје бољи укус али и далеко мању хранљивост. Српски сељак је то знао и хлеб је правио на једини исправан начин – од целог зрна.⁣
⁣
На почетку Великог рата, стратегија је била да сваки војник добија 800 грама таина дневно – довољно енергије да се трчи, копа, пуца и преживи на стрмим странама Цера. Уз њега – крављи или козији сир, свежа салата и нека од махунарки попут пасуља, грашка и сочива. Као дезерт су ишле обично суве шљиве. Исхрана сиротиње? Не. Пре би се рекло Исхрана победника.⁣
⁣⁣
Док су аустроугарски војници посртали под теретом тешких оброка, српски војник је био лак, покретљив, неуморан. Таин је дословно био наше гориво и тајно оружје.