Да зло буде веће, а чичина борба још тежа побринуше се црвена аждаја са далеког истока. Дође она тако у чичину земљу па нападе још горе од Рајха. Поче она убијати веру и чичину децу, па и рушити цркве вековима старе. Чича са својом браћом устаде и против њих, јер му част и слобода беху важнији и од свога живота. Тако и беше, чича за њих убрзо и даде свој живот. Чича и његова браћа не доживеше срећан крај, али оставише својој децу бакљу вере и наде која и данас остаде да гори и која ће се захваљујући њима поново проширити читавим народом чичиним.
Ми своје бајке не измишљамо. Наше бајке су истините, али их “ми” заборављамо. Да то спречимо можемо само ми који смо тога свесни. Некада је био један чича, данас може да их буде много више. Наша мисија је да овакве јунаке вечно држимо у животу и духом у нама и гардеробом на нама. ЗАЈЕДНО ВАСКРСАВАМО НАШЕ ЈУНАКЕ И ЧУВАМО ИСТОРИЈУ И ТРАДИЦИЈУ ОД ЗАБОРАВА!