Најповољнији пут за извршење овога задатка водио је према бугарском селу Дреново, које је било окружено арнаутским селима. У тако заклоњено Дреново склониле су се бугарске војводе Дачо из Бистрице и Стеван Димитров – Вардарац из Градског, обојица са по осам комита. Њихова намера је била да у Дренову дочекају сеоску славу Спасовдан и избегну освету српских чета за претходно извршене злочине. Нарочито се по злу прославио Стеван Димитров, који је попут друмског разбојника пљачкао и премлаћивао Србе из Азота. Поред тога његова чета је убила и двојицу Срба. Такође су покушали да убију и српског свештеника Игњата Поповића.
За напад на Дреново, поред своје Трбићеве чете, Бабунски је ангажовао и сеоске четнике из Богомиле и Теова, што је укупно чинило 40 људи. Ради несметаног проласка кроз арнаутска села, четници су се преобукли у арнаутску одећу, коју су добили из Кичева. Такође, одлучили су се да Дреново нападну дању, пошто бугараши тада нису постављали страже. У поподневним часовима 9. јуна ушли су у село. Дреновчани, мислећи да пред собом имају Арнауте нису вадили оружје. Кад су српске чете сазнале у којој кући се крију комите кућу су опколили и напали из околних кућа. Уследила је обострана пуцњава. Неки четници су успели да се попну на кров и кућу запале. Бугари су се под заштитом дима пребацили у другу кућу и борба је настављена. Пошто је и друга кућа запаљена и пламтеће таванске греде почеле да падају на њих комите су се одлучиле да се, после четворостане борбе, пробију јуришем. У овом покушају су сви побијени, осим двојице који су се предали и који су касније убијени као саучесници у убиствима у капиновској воденици и на богомилском путу. Срби су у овој борби имали само једног рањеног – Трбићев четник Донче из Ораов-Дола. Био је то крај четворо деценијске бугаризације Срба у овим крајевима и рушење бугарских снова о Великој Бугарској.