Кад би направили сликовиту паралелу са Првим светским ратом, то би било идентично као да се поред регуларне војске Краљевине Србије на челу са војводама Путником, Мишићем, Степановићем итд. појави још једна војска направљена од политичке партије од рецимо тадашње Напредне Странке под вођством политичара Стојана Новаковића и почне борбу на своју руку и у својим интересима, без икаквог утицаја државе. Како би тада завршили и да ли би и данас причали да војска Путника, Мишића и других славних војвода није била једина права и регуларна наша војска?
Да се сада вратимо у Други светски рат и прикажемо један податак. У комунистима је у Новембру 1942 било само 30 предратних активних официра ! (касније 1943. је било више када су дошли домобрански официри из хрватске али је то сада друга прича)
На другој страни у ЈВуО тј. четничком покрету је било преко 3000 предратних официра. То су били официри са академијом и високим војним школама, истим оним који су учили и све славне војводе из Првог светског рата да не спомињемо и податак колико је од тих 3000 официра већ учествовало и у Првом светском рату али у ратовима пре њега Првом балканском и Другом балканском рату.
Ми смо данас дошли до тога да су наследници Мишића, Бојовића и Путника који су се одмах по избијању ратног стања ставили у службу државе због које су и служили војску и завршавали војне школе проглашени сарадницима окупатора, злочинцима и паравојном формацијом разбојника док је партијска војска са мање од 1% предратних официра у својим редовима која је у рат ушла на страни окупатора Рибетроп-Молотовим споразумом, данас једина права и регуларна војска.