КОМУНИСТИ ПРВИ БОРЦИ ПРОТИВ ФАШИЗМА, АЛИ НА ФУДБАЛСКОМ ТЕРЕНУ…

Када је наша отаџбина окупирана 1941. активних оружаних акција од стране комуниста није било јер нису ни предлагане ни разматране у првим месецима окупације. Комунисти су заузимали пасиван став према Немачкој јер су по споразуму Молотов – Рибентроп били у јакој пријатељској вези пуне две године све док из комитерне није стигло наређење за промену тактике. До тог тренутка пријатељство је народним речником просто „цветало“. Организоване су заједничке параде, састанци, дружења, а веровали или не и пријатељске фудбалске утакмице и то у сред окупиране Југославије. У сећању је остало да је део чачанских комуниста добро прихватио долазак Немаца у Чачак.

Политички слагали смо се са Немцима јер су Стаљин и Хитлер имали пакт о ненападању. Комунисти у Чачку су са весељем гледали у тенкове и немачке топове и скори знак пропадања капиталистичке империје. Раднички клуб „Борац“ одиграо је са Немцима и фудбалску утакмицу. Победили смо их са три према један. Јер су Немци играли у војничким цокулама. (Пуриша Ђорђевић,Филмска прича, „Телеграф“, Београд 15. март 1995.) Овај податак наводимо јер су на поменутој утакмици (тачан датум непознат, у питању је јун месец 1941) учествовали и неки припадници Комунистичке партије који су касније током устанка и грађанског рата имали кључне улоге. Навешћемо Живорада Давидовића, који је новембра 1941. по избијању сукоба између партизана и четника, био управник партизанског затвора у Чачку, у коме су убијена припадници покрета Д. Михаиловића.