Како се ова прича не би завршила на лимитираном нивоу јефтиног таблоидног чланка, решили смо да се њом мало дубље позабавимо и проверимо њену истинитост директно на терену, приликом нашег последњег обиласка Косова и Метохије. Из нашег непосредног окружења већ смо директни сведоци ове истине али то није довољан узорак за њену засигурну потврду.
Пре свега смо у току уобичајеног разговора са монасима, бојажљиво ухватили тренутак у ком смо упитали најстаријег међу братијом о овом феномену. Изненадио нас је не само безусловно потврдан одговор и његов самоуверен наставак ове приче, већ и то да у тренутку добијања одговора нисмо ни завршили питање – схватили смо да ова прича овде уопште није табу тема. Његове речи су нас заледиле: “Проклете су децо овде многе фамилије. Протраћили су крвљу натопљену дедовину. Од тог тренутка све им је кренуло низбрдо, а и како и не би када је то улазница за породичну проклетињу. Све што си ти купио од свог зарађеног новца, можеш да продаш али дедовину не смеш никада да продајеш.”
Добили смо и прецизнији одговор шта подразумева термин “породично проклетство”, речено нам је да је то пре свега растурање породице кроз свађу, отуђење и разводе али и све друге несреће које могу да задесе једну кућу. Када је чуо да настављамо са посетама српских енклава, дао нам је препоруку да то и лично проверимо у разговору с њима. То смо наравно и учинили одмах у следећој српској енклави.
Сада нас већ одговори мештана и нису изненађивали. Док су нам спомињали породичне трагедије које су задесиле фамилије које су се одлучиле на ове потезе, од њих смо добијали гестикуларне путоказе о правцима где се и налазе те продате куће. Схватили смо да је ова тајна заправо јава која кидише кроз српске куће већ дуже од 2 деценије!