Почетком 21. века, у сред Европе десио се злочин који одјекује у нашим душама, свести и тиче се директног опстанка српског народа на територији Косова и Метохије. Тог 17. марта, српски народ остављен је на милост и немилост хордама које су уз подршку “мировних снага” из читавог западног света пошле у спровођење одавно започетог плана – свођење српског народа на статистичку грешку на Косову и Метохији. ⠀
⠀
⠀
Наоружане руље су тих дана уништили око 930 српских кућа, приликом чега је убијено 28 Срба и протерано преко 4000 људи. Оскрнављено је и спаљено 35 српских светиња док само захваљујући италијанским снагама тај број није био већи. Овај догађај биће посебно упамћен због спаљивања Цркве Богородице Љевишке у Призрену док су немачке смаге у том припомагале својим патронатом.⠀
⠀
⠀
Само услед здраве памети и савести италијански припадници КФОР-а спречили су хорде које су кренуле ка Пећкој Патријаршији и Високим Дечанима, не допустивши им својим кордоном да приђу манастирима ни метар ближе. Од тада траје нераскидиво пријатељство српских монаха и италијанских војника на Космету. Погром се није дешавао само та три дана почевши од 17. марта, већ је то злочин који траје, а који се спроводи на тихи начин иза леђа српске јавности и данас. Као доказ нашег ћутања и немоћи, све је видљивије да руље данас желе да присвоје српске светиње које су тих мартовских дана скрнавили, рушили и палили.
⠀
⠀
Невоља која се и данас дешава на Косову и Метохији, нашој браћи и сестрама мора се окарактерисати само на један начин – ПОГРОМ ЈЕ ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ!