ЛЕКЦИЈА ПАТРИОТИЗМА – МИХАИЛО ПУПИН!

Осим што је био научник, проналазач и професор на Универзитету Колумбија, био је и почасни конзул Србије у САД. Такође и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Поред свих признања и светске славе никада није заборавио своје мало место одакле је потекао Идвор, које је на сваком месту поносно истицао, па је чак и свом пуном имену додао „Идворски“ како би свако ко зна за њега знао и за ово мало банатско село. Ово је само почетак давања лекције патриотизма сваком Србину од тада до сада, од Београда до Њујорка. Од свог првог богатства које је добио захваљујући калемовима 1900. године почео је да помаже српски народ и то на следећи начин. Целокупну прикупљену цифру је делио на три дела и 2/3 је слао у Србију, а 1/3 у Црну Гору.

По избијању Првог светског рата, код јеврејских банкара у Њујорку, заложио је сву своју имовину, која се мерила, са правима за патенте на преко 100 милиона садашњих долара, да би Краљевина Србија добила ратне кредите! Пошто је у то доба Михајло Пупин већ био веома цењен у Америци, јеврејски банкари су предочили Пупину да постоји велика вероватноћа да изгуби све што има, да остане без ичега, с обзиром да је Пупин како ишта заради тако и понављао процес залагања свега што има док се крај рата није ни назирао, а избегличка српска влада и даље није била у могућности да има свој буџет, односно да прикупља порезе.

На то је Михајло Пупин сасвим самоуверено и јасно одговорио њујоршким банкарима: „Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја.” Затим, невероватна прича је да је од своје имовине спремио више хиљада мираза и поклонио их сиромашним девојкама које га нису имале како би могле да се удају и оформе породицу. Набрајењем само лекција патриотизма могли би писати још неколико десетина објава, када је реч о овом великану. За крај ћемо написати и једну лекцију национализма, за оне који данас у томе виде некакву накарадну и слобну ствар. Михаило Пупин их је разуверио и за сва времена утишао. Наиме, он је на свом имању у Норфолку запошљавао само Србе. Сви који су радили били су Срби, од куварица до тапетара, који су у потрази за бољим животом стизали у Америку.