О каквој се то жени ради када је успела да освоји срце маркантном поглавару и генерално човеку попут једног Његоша? Па ради се о вероватно најумнијој жени свог времена – Милици Стојадиновић. Њени савременици су сведочили да је Бог није даровао само бистрим умом већ и несвакидашњом лепотом. Управо због ове чињенице потрудили смо се да вам и дочарамо ту исконску српску лепоту тако што смо комплетно ретуширали и обојили њен портрет из 19. века.
Ради се о калибру жене која је поред матерњег језика говорила течно и немачки и словачки језик, а касније сама научила и француски и италијански. То је била жена која је прочитала све од Гетеа до Шилера и Русоа. Бог је није поштедео ни умећа свирања гитаре. Не заборавите да се ради о 19. веку! Са непуних 19 година тада најутицајнији “Сербски народни лист” објављује њену прву песму, а она након тога још целе три збирке песама. Главни и основни мотив сваке од тих песама је био – најсветлији српски национализам. зато и са поносом добија надимак, који ће носити читавог живота – Српкиња.
Остало је записано и Његошево признање да је то била жена његовог живота и несуђена кнегиња Црне Горе: “Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори!