Србија
Република Српска
Црна Гора
ДијаспораМного тога можемо да закључимо у случају преогона професора Ковића. Пре свега оно што се догађа вековима уназад, а то је да они који су прихватили божанствену привилегију али и најтеже бреме ношења титуле “Србин” – доживљавају и највеће прогоне и притиске. Не преостаје нам ништа друго него да честитамо професору Ковићу на томе и да му се још једном захвалимо што је и поред свих мука остао да усправно стоји заједно са нама.
Други закључак је да су се појмови “школство” и “образовање” одавно разишли једно од другом. Образовне институције су постале легло необразовања и фабрике нових нараштаја које се обликују у том калупу. Када кажемо “образовање” мислимо на оно што то исконски и представља, а то је имати образ. Готово све институције које се представљају “образовним” су одавно симбол слепе ауторитативности, кукавичлука, једноумља, неправде и блатњавог образа уз малобројне изузетке попут професора Ковића и других који већ годинама танталовски воде битку са аждајама.
Док већина родитеља слепо прати ауторитете и даје им своју децу на “одрешене руке”, сви колективно треба да се запитамо у какве “школе” то иду? Да ли из тих установа излази заиста образована омладина или робови туђих интереса и наметнутог мишљења?
