Неке старије генерације и дан данас Бранков мост воле да ослове именом “Мост краља Александра” или “Ацин мост”. Ово објашњење датира од чињенице да се на месту данашњег Бранковог моста некада налазио, како су старији староседеоци тврдили, најлепши мост у региону икада. Мост краља Александра Првог или Ацин мост, спајао је стари и нови део престонице. То је први мост у историји који је спојио Београд и Земун и као такав је представљао једну од најважнијих и најпознатијих грађевина Београда у то време. Овај велелепни мост био је предиван висећи колос, ослоњен на два армирано-бетонска стуба, направљен у српско-византијском стилу, док су читаву конструкцију држала челична ужад. Отворен је 2 месеца након убиства краља у Марсељу па је тако и понео име краља који данас у Београду нема ништа што је названо по њему.
Изграђен је по угледу на висећи мост преко реке Рајне у Келну. Према пројекту, Мост Витешког краља Александра требало је да служи за трамвајски, колски и пешачки саобраћај. Његова укупна дужина била је 457 метара, а распон 261 метар. Како би бродови могли неометано да плове испод њега, предвиђено је да се река премости отвором ширине најмање 250 метара, док је максимална висина пловила смела да досегне 12 метара. Испред 300.000 Београђана, Врпцу је пресекао принц Павле Карађорђевић, након чега је уприличено свечано јавно тестирање стабилности моста. 700 коњаника припадника артиљерије Краљеве гарде, коњице Подофицирске школе и Земунског ђачког ескадрона, прејахало је касом преко моста, не једном – него четири пута демонстрирајући моћ ове грађевине!
После отварања моста краља Александра и пуштања у саобраћај у јавности је одржана веома бурна расправа око идеје познатог вајара Мештровића, који је планирао, да на врло високим стубовима, прикаже четири коњаника,по два са обе обале Саве. На београдској страни требало је да на коњима буду приказани цар Душан и краљ Петар, а на новобеоградској краљеви Твртко и Томислав. Истакнуте београдске архитекте, блокирале су ову идеју, тврдећи да су огромне скулптуре прескупе. Мост је до темеља срушен, после само 7 година.