Један је од ретких који улоге није прихватао по хонорару него по сценарију. Један је од ретких који је умео да каже “не” ма колико год новца добио за неку улогу, ако је сматрао да човеку попут њега ту није место. Један је од ретких који своје учествовање у блаћењу свог народа и земље на филмском платну није правдао “професионализмом”. Једини је поносно без размишљања одбио “холивудску звезду” Анђелину Џоли за улогу у њеном антисрпском остварању, коју су оберучке прихватили сви други позвани домаћи глумци. Његове речи тада, остале су урезане као речи водиље новим млађим генерацијама:
- “Пошто је последњих година у холивудској продукцији некакав тренд да смо само ми у овим ратовима убијали, клали, силовали, док су остали не знам шта радили, и то без икакве филмске естетике која једино оправдава постојање неког филма, опрезно одбијам да играм у том филму. Никако не бих волео да играм у причи у којој је само један народ крив, и луд, и крволочан, а сви други су дивни и мале маце, без обзира на то о ком народу је реч. Кад сам схватио да се ради о још једном пројекту у којем ће Американци нама причати причу о томе шта се као догађало и како смо ми проживљавали рат, а притом немају појма о суштинским стварима, захвалио сам се на сарадњи. И нисам зажалио. Филм је испао лош, Анђелина Џоли се нимало није прославила као редитељка. Интуиција ме је спасила.”