Србија
Република Српска
Црна Гора
Дијаспора
Од првог до последњег дана, Његошев живот је био једно уметничко дело и то не било какво уметничко дело већ уметничко дело које ће за вјек и вјекова бити и остати наш завет. Управо тако је и Његош живео, свака реч и сваки његов потез био је усмерен ка свом народу који ће столећима након њега проучавати то ремек дело, покушавајући да га следе.
Живот од 37 година колико је имао Владика Раде када нас је напустио, и у оно, а камоли у ово данас време, сматрао се кратким животом ипак чини се, да на овим просторима није било дужег живота од оног који је он проживео. Његове речи постале су упутство и путоказ свакоме ко се одлучи на један од најнезахвалнијих путева савременог света – бити Србин. Свако његово написано слово било је упућено таквим борцима, ипак један пасус наменио је и онима који су Божијом вољом били рођени и предодређени да крену тим путем али су због своје слабости и кукавичлука то самовољно одбили:
„Сваки Србин који се превјери
Просто вјеру што пригли другу
Но му просто не било пред Богом
Што оцрни образ пред свијетом
Те се звати Србином не хоће…“
