Србија
Република Српска
Црна Гора
ДијаспораКнез Милош Обреновић установио је полицију која је почела да функционише чак 2. априла 1828. године. За првог старешину постављен је Петар Лазаревић-Цукић. Да би осигурао житељима београдским спокојан сан и безбедност, кнез Милош је издао наредбу 1. децембра 1837. године по којој су установљене патроле: “Ноћне патроле да буду добро разрађене и да ниједан буџак не буде од патроле невиђен. Полиција ће више пута ноћу у неизвесно време излазити и мотрити шта патрола чини и где се налази…”
После четврт века, 28 децембра 1861. године када је наш главни град имао само шест квартова са 2095 кућа и бројао 18.000 житеља, кнез Михаило Обреновић је обнародовао уредбу по којој је дато општинама у земљи да могу, у интересу веће личне и имовне безбедности житељства, примати у службу ноћне стражаре које ће плаћати на пола општина и држава. Београдска општина је одмах установила чету ноћних стражара патролџија. Та чета састављена је била из педесет добровољаца које је општина плаћала. Добровољци, кад ступе у чету, морали су служити бар годину дана, а имали су плате по девет талира на месец. Колико су биле цењене говори и њихова униформа коју су задужили. За патролџије прописана је нарочита униформа, које су биле налик оним што су носили војници цара Душана. Зато су те копоране називали „душанкама”.
Стара кућа у Јевремовој улици бр. 19, саграђена 1830. године, била је Патролџијска касарна, a у подруму те зграде имали су своју трпезарију. На молбу становника Дорћола, носили су на ноћном дежурству, поред прописаног оружја, и већу батину, којим су ударцима о калдрму, јављали да је стража ту, па се не треба ничега бојати, а осим тога њоме су растеривали мачке, како не би несносним маукањем реметиле сан Дорћолаца, или су неком залуталом боему из Скадарлије који од мамурлука није могао неки пут да погоди браву, откључавали капију. Ноћни стражари имали су и свој локал у који су често свраћали тo је била кафана „Код патролџије”. Установа ноћних стражара укинута је 1903.
