КАКО ЈЕ ИЗВРШЕНА ОПЕРАЦИЈА БУЕНОС АЈРЕС КОЈА ЈЕ ОСВЕТИЛА ВИШЕ СТОТИНА ХИЉАДА СРПСКИХ ЖРТАВА..⁣

⁣⁣ Детаљи атентата на Анту Павелића били су деценијама строго чувана тајна његових организатора баш као и сама операција Буенос Ајрес која је такође припремана у најдубљој тајности јер се на крају испоставља да су је комплетно спровели само један српски четник и његова мала група пријатеља.⁣

⁣
Чак пуних 12 година Павелић је слободно уживао у емиграцији. Све време „ослобођен“ српски народ у тадашњој ФНРЈ био је смириван чаршијским причама да УДБА активно ради на плану његовог уклањања. Године су пролазиле али се ништа није дешавало. Било је јасно да је тадашњи систем југословенске државе или крајње неспособан или апсолутно невољан за било каквом осветом и да ће усташки крвник мирно дочекати дубоку старост. Једном четнику у емиграцији и његовој малог групи пријатеља је то било јасно и решавају да ствари преузму у своје руке. Почиње операције „Буенос Ајрес“.

Цела ова група Срба дошла је у Аргентину малтене у исто време када и Павелић, готово извесно малтене сви преко четничког капетана Јакова Јововића. Српском сналажљивости којој су били научени у предузетничкој Краљевини, веома су се брзо снашли у Аргентини. Конкретно Благоје Јововић је од конобара преко молера постао власник фабрике винских чепова. Дакле, осветничка операција покренута од имућног човека који је мало је рећи имао шта да изгуби (након атентата напушта посао и одлази да ради као обичан радник на броду).

Као дан Д операције одређен је наменски датум оснивања НДХ. Данима пре тога атентатори су детективски седели у усташкој кафани и прикупљали податке о својој мети. Временом су сазнали све што им је било потребно да крену у коначну акцију.

План Б је био да Мило Кривокапић пуца поправни уколико план А не буде успешан. Ипак, њега је без грешке спровео у дело Благоје Јововић – пуцао је без промашаја два пута у мету – наменски оставивши Павелића да се пати. Прикован за кревет, од последица атентата умирао је две године.

У каснијем сведочанству оставља речи: „Био сам чудно миран, равнодушан за своју даљу судбину. Да ли се тако смиреним осећао и Гаврило Принцип, после атентата на Фердинанда?“