
Blog
БЛАЖЕНОПОЧИВШЕ СРЦЕ КРОЗ ПРИЧЕ КОЈЕ НИКОГА НЕЋЕ ОСТАВИТИ РАВНОДУШНИМ!
Прва прича почење далеке 1962. године, тада је на захтев неких епископа да им се повећа плата, ондашњи владика рашко-призренски Павле одговорио питањем: “А зашто, кад не можемо ни ово што смо имали до сада да потрошимо?” Да патријарх није био само строг и озбиљан, већ напротив да је и те како имао смисла и за хумор говоре многе анегдоте. Једна од њих је она кад су га лекари ВМА питали како се осећа, а он у даху изустио: „То ме питајте када остарим, још сам ја млад“, као и она када је у време грађанског рата у бившој СФРЈ, један карикатуриста нацртао као ратника опасаног бомбама и са „шкорпионом“ о појасу. На то је рекао: “Ви сте мислили да ћете лако са мном. Мислите да сам ја слабачак, а ево како ме други виде.“ Упозоравајући на штетност дувана, често је умео да каже: “Да је Бог хтео да човек пуши, уградио би му оџак.“
Причао једном један новинар да је његов колега, који станује близу Патријаршије, често у џепу јакне свога сина налазио бомбоне. Знајући да му их није купио, питао је сина одакле му. Малишан је одговорио: „Дао ми мој друг Паја.“ После неког времена оцу је већ то постало чудно јер није могао да се сети ниједног друга свога сина по имену Паја, па је упитао: „Који ти је то друг?“ Дечак је ко из топа одговорио: „Па наш патријарх. Кад год пролази поред паркића у ком се ми играмо, он купи бомбоне па нам подели. А ми га волимо јер нам је другар, па га зовемо Паја.“ За крај ћемо оставити причу са једног пријема у Београду када га је амерички амбасадор питао шта САД могу да учине за СПЦ, а патријарх му кратко одговорио: „Само немојте да нам одмажете, на тај начин ће те нам најбоље помоћи.











