Србија
Република Српска
Црна Гора
ДијаспораМилана Ракића као књижевника зна верујемо свако, али друга страна личности великог песника је много тајновитија. Причамо о једном највећих обавештајаца које смо имали и уједно великом родољубу и блиском сараднику Црне Руке.
Ракић је био наш врсни дипломата који је највећи траг оставио на функцији у Букурешту ипак од почетка његова дипломатска акријера била је оспоравана од стране Пашића и радикалског центра моћи. Корен те нетрпељивости највероватније лежи у његовој вези са организацијом “Уједињење или смрт”. Уочи Солунског процеса 1916. смењен је са функције коју је изврсно обављао.
Ракић лично спашава страдања на Солунском процесу неке чланове Црне Руке попут Божина Симића који је то касније и лично сведочио. Касније се сазнаје за његов вероватно најхрабрији подвиг када је месецима ризикујући живот – шпијунирао Турке у Приштини као конзул. Не треба да се спомињу турске методе мучења, тамничења и терорисања којима је био потенцијално изложен сваким даном обавештајног рада.
Уз то мало је познато да је лично скривајући четнике са територије Косова, понео крст правог јатака попут оних који су били вековима током ропства под Турцима. Био је задужен и за пренос оружја на окупиране територије, фактички све успешно спроведене акције које смо могли да детаљно описане прочитамо у књизи “Монах Калист”, иначе његовог четничког сабрата.
Ракић је и сам је био истакнути војник Војводе Вука, због чега је у организацији имао велики ауторитет и поверење. У комитској униформи крварио је ослобађајући Косово, а емоцију тих јуначких дана пренео је на једну од најјачих националних песама “На Газиместану”.
