– Командант Шемса Мидовић и његов читав 4. Мухамедански батаљон који је на команду мајора Драгутина Гавриловића те 1915. године пао за свог Краља и Отаџбину држећи последњу барикаду у одбрани Београда. Само у том рату било је два чисто муслиманска пука са 5956 војника у српској униформи.
– Фехим Мусакадић добровољац у Првом светском рату који се из њега враћа са највишим војним одликовањем, а убрзо се ставља на располагање Српству и у Другом светском рату и у њему води један од већих муслиманских батаљона српске војске. Комунисти га стрељају у заробљеништву и том приликом гледајући смрт у очи виче: “Живео Краљ, живео Дража, доле Тито!“
– Из истог рата памтимо и Мустафу Пашића, лекара Др Исмета Поповца, Омер-бега Ченгића, Абдулах Кемуру и хиљаде других који су стали и пали у одбрани српске Отаџбине.
– Памтимо и великог везира Мехмед-пашу Соколовића, рођака патријарха српског Макарија Соколовића, који никада није заборавио своје српско порекло и остао му веран до последњег дана.
– Не заборављамо ни Принципове саборце из младе Босне попут Мухамеда Мехмедбашића или славног четника и црнорукца Мустафе Голубића.
– Ефендија Мехмед Спахић био је мостарски хоџа који је толико срчано бранио свој српски национализам да су га аустроугарске власти прогониле до краја своје владавине. Остале су записане његове чувене речи: “Србин буди чедо наше, или проклет био сине!”
– Меша Селимовић, Осман Ђикић и многи други српски песници исламског порекла оставили су немерљив допринос нашој књижевности.
Поред још стотина других знаменитих Срба исламске вере из прошлости, треба посебно подсетити да таквих има и данас и да свако ко се њих одриче, одриче се и исконског Српства. Слава браћи!