1. Црква и верни народ излазе у јавност онда када се води полемика око спорних питања, а истополни бракови, промовисање непокајаног греха и усвајање деце од стране тих људи (у овом конкретном случају причамо о њима), јесу спорно питање, тј. питање око којег се спори већина народа која то сматра неприхватљивим и видљива мањина која их подржава. Значи споримо се, постоји сукоб мишљења, постоји потенцијална прилика да погрешно мишљење преовлада и зато смо као Црква и верни народ дужни да изађемо! У овом случају везаном за силоватеља и медијском простору који му је дат – нема никаквог спора, јер превелика већина и невидљива мањина (уколико је уопште и има) имају различита мишљења. Превелика већина (да не кажемо сви) осуђује овај гнусни медијски преформанс и то јасно и гласно!
2. Црква није никоме дужна да се подређује, понајмање отвореним атеистима, тзв. грађанистима и осталим гмизавцима који убирају своје “хумане” поене на туђој несрећи и ретрауматизацији жртава насиља.
3. Црква се сваки дан бори против ових непочинстава тиме што проповеда Јеванђеље Христово и позива људе на Преображај којима ће се увек борити за Љубав и Царство Божије, а никако и никада стриктно и уско против некога или нечега!
Све у свему, Црква и верни народ, мало стадо Христово поново је на удару злонамерних сатанских медија, плаћеничких невладиних организација инфлуенсера. Уживајте у свету који сте сами створили, а ми ћемо својим корацима ка Христу који је исти тај свет победио!