Теорија еволуције коју је поставио Дарвин у 19. веку и која се базира да су сва жива бића (и људи и животиње) настале од истог претка, док је човек у једном тренутку настао од мајмуна, од свог настанка подстиче многобројне научне расправе. Занимљиво је шта су својевремено о њој рекли наша два вероватно највећа духовника и мислилаца ХХ века.
Свети Јустин Поповић: „Зато их је Бог предао срамним задовољствима – задовољавају се не небеским, већ земаљским, и само оним што изазива смех ђавола и вапај анђела Христових. Они уживају у бризи за тело, у порицању Бога, у потпуно биолошком (животињском) животу, у именовању мајмуна за свог претка, у растварању антропологије у зоологију“
Свети Николај Велимировић: „Морало је да прођу милиони година, кажу безречни умови у наше време, да се кичма исправи, а мајмун постаде човек! Кажу тако, не знајући снагу и моћ Бога Живога. Сви смо ми недостојна деца Царева, јер наше мисли нису краљевске, није краљевски однос према себи и ближњем. Неки од нас се одричу Божанске царске династије и називају се наследником династије мајмуна. “Оснивачи наше људске расе су били мајмуни” и “Мајмуни су били наши преци, а ми смо њихови потомци, кажу ови људи.”