Краљ Драгутин Немањић, био је један од најспецифичнијих владара Немањићке лозе. Био је син краља Уроша Првог и краљице Јелене и старији брат Светог краља Милутина. Поред многих анегдота везаних за његову владавину и завршетка исте, од оне најпознатије и најтрагичније када је задобивши тешке повреде падом са коња био приморан да краљевски престо преда брату Милутину, морамо бити свесни чињенице да је он први српски владар који је град Београд уврстио у територију тадашње српске, средњовековне државе. Пред крај своје владавине 1284., добивши од своје таште и угарске краљице Јелисавете територије Београда, Мачве и крајеве североистичне Босне, поносно их предаје у завет своме брату на владање и чување који то касније ради, мало је рећи, достојанствено. Након своје владавине, примивши монашки подстриг краљ Драгутин постаје монах Теоктист и представља се Господу и своме народу као Свети владар, каквог га и данас памтимо.
Београд је град његовог краља Драгутина и Свете лозе Немањића, а не садашњих промотера модерних западних вредности. Београд је град српске традиције, а не глобалистичке модерности. Београд је остављен Србима на чување и уживање у њему, а не некаквим “грађанима”, “кругодвојкашима” и осталим синонимима за данашње самопроглашене владаре наше престонице. БЕОГРАД ЈЕ СРПСКИ! СРБИ ЧУВАЈТЕ БЕОГРАД!