Свима је вероватно позната чињеница да је Свети Сава веома брзо након што је 1219.године издејствовао аутокефалност тј. самосталност Српске православне цркве (илустрације тога је на слици испод), напустио Свету Гору и вратио се назад у отаџбину. Непосредно пред његов одлазак архиепископ Охридски Димитрије Хуматијан је тада оптужио Св.Саву да га је поробила љубав према своме роду и да се одрекао Свете Горе да би отишао од ње натраг своме народу. Ову “оптужбу” Св. Сава сасвим мирно признаје, без икаквог покушаја негирања. Вративши се назад, убрзо бива одржан Спасовдански сабор у Жичи 1221. године. На којем Св. Сава свима поручује: “Ви знате колико сам ја волео Свету Гору и да никада не бих отишао са Свете Горе, али нисам пожалио своју душу због вас. Желим вас да научим правој вери и моје једина утеха ће бити ако се ви научите праве вере.”
Након тога је позвао све присутне да три пута са њим понове Символ Вере, без римокатоличког додатка Филиокве. Док је оне који су запали под заблуду римокатоличког учења оставио насамо и затим поучио. Љубав према отаџбини извирала је из Христа, јер Христос када је дошао на земљу никада није рекао да треба да се одрекнемо истинских веза љубави према својим ближњима и отаџбини. Он је рекао да нам они не буду изнад Бога и да им се не клањамо њима као идолима, већ да кроз њега – Бога љубави волимо и своје ближње и своју отаџбину. Такви су били сви велики светитељи. Такав је био наш Св. Сава.