На питање, који четнички командант или јединица су погубљени у Блајбургу, сваки протагониста овог мита ће окренути главу и заћутати јер ниједна четничка јединица није крочила у Блајбург нити се заједно повлачила са усташама. У Блајбургу је конкретно побијено (одведено на стрељање):
- 15.000 словеначких домобрана
– 6000 Љотићеваца (три од укупно пет пука)
– 30.000+ Немаца и усташа
За разумевање ове нешто комплексније теме потребно је разумевање периода краја 1944. и почетка 1945. што ћемо покушати најједноставније да објаснимо: Крај је 1944. Британци подржавају комунисте, а Немци губе рат. Две раздвојене групе четника, Ђујићева и Јевђевићева се пробијају до Словеније и ту се спајају. У Словенији се у том тренутку налази и Љотић са својим СДК. Он покушава да спроведе акцију националног окупљања са четницима са планом заједничке ослободилачке офанзиве. Ђујић и Јевђевић на предлог Ђенерала Драже, одбијају план јер им је речено да је диктиран од стране Немаца и бирају повлачење према западу преко Италије. Павле Ђуришић (тада већ на страни Љотића) одбија да послуша Дражу и пристаје на Љотићев предлог. Он прави договор и са Секулом Дрљевићем и допушта од свог СДК II формирање Црногорске народне војске (ЦНВ) уз подршку НДХ. Исти га на превару одводе у Јасеновац и тамо мучки убијају, а велики део његових војника упада у замку на Лијевча пољу и тамо гине. Преживели се прикључују ЦНВ-у која се налази у НДХ. Одатле крећу у повлачење преко Аустрије.
Епилог је масакр комуниста готово читаве колоне словеначких домобрана, усташа, већег дела љотићеваца (ЦНВ) и Немаца која се повлачила из НДХ према северу (на граници Словеније и Аустрије). У исто време одреди Ђујића, Драже и Јевђевића прихватају и два корпуса СДК (Љотићеваца) и заједно са њима безбедно стижу у Италију (Удине) одакле одлазе у емиграцију.