После тужног јутра уочи Светог Петра Цетињског, ни непуних три недеље касније у јутру уочи Светог Архангела Михаила доживели смо још један тежак ударац. Да Српска Православна Црква није оно што јесте и да српски народ није проживео све оно што јесте, било би велико искушење и питање како се једна таква црква и један такав народ може опоравити после таквих губитака и наставити стазама којима су нас ова две великодостојника водила до новембра ове године.
Нисмо и нећемо заборавити да споменемо и одамо почаст и нажалост бившем епископу СПЦ – владици Артемију, чији одлазак такође сматрамо губитком за све верујуће Хришћане. Верујемо да ће Узвишени бити милостив према његовој души и да ће нас и он заједно са прријархом и митрополитом дочекати у неком другом свету у љубави и слози, како је одувек требало да буде. Богу хвала, знајући какву истрајност и благодат има наша СПЦ и какву снагу носи српски ген, знамо да ћемо из овога изаћи још јачи и да нас ни наш патријарх ни наш митрополит нису напустили и да нас никада неће напустити већ ће своје молитве овога пута слати са Господњих небеса, док ћемо ми наставити да пратимо њихове стазе утабане овоземаљским делима.