Митске земље, Атлантида и Хипербореја спадају у најстарије цивилизацијске митове. Атлантида, која је нешто познатија била је јако моћно западно царство, чији су становници живели у материјалистичком изобиљу. С друге стране, Хипербореја је била земља која се позиционира ка истоку и северу као земља вечитог сунца где влада морални кодекс. Тамо људи живе хиљадама година и у смрт одлазе само по сопственом избору, без ратова, пуни мудрости и поштења. Ова два мита, имају јако велики утицај у модерној философији, а у данашње време, можда и највећи.
Положај Атлантиде у односу на Европу је запад, док је Хипербореја смештена махом у пределе североисточне Европе. Ово је управо прва симболика ова два појма: океанска сила, богата златом, а западно од Европе може бити једино САД, док подручије које Овидије сматра Хиперборејом није ништа друго него оно што се данас сматра источном Европом. Случајно или не, Атлантида је доживела свој крај налик на Содому и Гомору, природним путем, док је Хипербореја, заборављена, али заправо никада нестала. У модерном филозофском тумачењу, митови о Хипербореји и Атлантиди могу се посматрати као два опречна виђења света и живота.
За Атлантиђане, богате златом, живот је само случајан сплет околности, за Хиперборејца је он Божији дар. Атлантида ће изградити своју аристократију на материјалној основи, а Хипербореја своју на духовној и основи општег доприноса. Атлантиђанин не познаје ни грех ни кајање, а Хиперборејац стално тежи да усаврши себе и покаје се за нешто лоше што је учинио. Хиперборејац се одриче атлантске слободе, он је не признаје и не сматра је слободом. Исто тако, Атлантиђанин сматра слободу Хиперборејца примитивном и застарелом, као и уопште сва виђења о традицији код Хиперборејаца.
Када су у питању српске везе са ова два принципа, оне су искључиво усмерене ка Хипербореји. Директно, Милош Црњански је у свом делу путовао ,,Код Хиперборејаца”, док је Драгош Калајић често називан ,,последњим Хиперборејцем”. Чињеница је да Хришћанин никако не може бити Атлантиђанин, док је Хиперборејац увек то, све и да тога није свестан.