Још као слободномислећи ђак Треће београдске гимназије није хтео да се повинује полтронској већини друштва које је већ тада обезбедило своје чланске књижице КПЈ-а и већ тада почиње да пролази кроз тортуру и малтретирања острашћених скојеваца која су се неретко завршавали и крвавим батињањем. Када је уписао студије, режим га хапси заједно са његовим истомислећим пријатељима и осуђује их на 126 година робије! Од тога је Пекићева пресуда била чак 15 година!
Након изласка из затвора, посвећује се читању, писању и наставку студија. Од свог бунта према режиму, не одустаје ни тада, након година тамновања. Наставља да се бори против комунистичких властодржаца кроз уметност и филозофију у чему нису могли да му парирају. УДБА га проглашава опасним десничарем и српским националистом и као таквог га ставља на радар сталног праћења. Осим праћења, УДБА му упада и у стан, претреса, приводи га, саслушава га па чак и одузима пасош како не би могао да путује. Комунисти му забрањују и објављивање његових књига, без објашњења му раскидају уговоре и налазе начине да га прогањају у сваком сегменту живота.
Тек крајем осамдесетих, државне институције полако почињу да признају његово дело, да би га данас са правом сматрали једним од највећих писаца и интелектуалца прошлог века.