Србија
Република Српска
Црна Гора
Дијаспора
Док та прва страна ових дана искрено оплакује један угашени млади живот – друга страна ликује над Даријином смрћу називајући је најпоганијим именима, а са подлим осмехом њеном оцу прижељкује још теже патње. Нажалост, имамо прилике да се уверимо и колико је таквих међу нама. Када кажемо “нама”, мислимо на људе који живе у нашој Земљи и нашим градовима. Док се такви крију иза којекаквих “грађанских права”, “људских слобода” и “друштвених једнакости”, проглашавајући се чуварима цивилизацијских тековина истовремено барутом раскомадану младу девојку називају руском проститутком са констатацијом да је добила шта је одавно заслужила. Њен отац, Александар Дугин, послао је кратку али снажну поруку само два дана након што је изгубио оно највредније што има и том јасном поруком показао зашто никада нећемо бити исти и доказао да Христовог војника такви не могу да сломе:
“Моја ћерка Дарија је брутално убијена на моје очи у експлозији 20. августа. Лепа Православна девојка, родољуб, ратни дописник, експерт на централним ТВ каналима и филозоф. Њени говори и извештаји су увек били дубоки, информисани и суздржани. Никада није позивала на насиље или рат. Била је звезда у успону у својим младим годинама. Непријатељи Русије су је убили подмукло… Али ми, наш народ не можемо да се сломимо ни под овим неподношљивим ударима. Хтели су крвавим терором да сломе нашу вољу против најбољих и најрањивијих међу нама, али неће успети. Наша срца нису само гладна освете или одмазде. То би било превише плитко и не би било руско. Ми желимо само нашу Победу. Моја ћерка је положила свој девојачки живот на олтар Отаџбине. Дакле, будите победници, молим вас! Хтели смо да је васпитамо као паметну девојку и хероја. Нека она и сада надахне синове наше Отаџбине на херојски подвиг.”
