ПРЕКО ПЛАВИХ ТАЛАСА ДО НЕБА ИЗНАД СВЕТОГОРСКЕ ОБАЛЕ!

Ђорђе Рош је био официр Краљевине Југославије, пионир ваздухопловства и оснивач Комитета за обнову и велики добротвор манастира Хиландара. Када је емигрирао са породицом из Југославије у Немачку 1944. године. Налазио се на комунистичком списку људи за ликвидацију по кратком поступку. Он и супруга су годинама живели недалеко од Штутгарта. Њихова кућа била је Србија у малом ‐ прави музеј српских старина и драгоцености: оригинална застава из Првог српског устанка, униформа и сабља краља Александра Карађорђевића, десетак слика Паје Јовановића, и на стотине других вредних експоната и књига. Ђорђе и Љубица су често били домаћини бројним српским емигрантима, финансирали их и помагали док се не снађу у „белом свету“. О ранијем патриотском духу у кући Рошових говори податак да су малолетни Душан и Ђорђе побегли и укључили се као добровољци у балканске ратове, а затим ступили у војну академију. Комунистичке власти су их прогласиле народним непријатељима јер су пословали с немачким индустријалцима и куповали оружје за југословенску краљевску војску.Захваљујући својим везама Рошови су успели да југословенској краљевској војсци набаве Месершмите, тад најбоље авионе у Европи. Парадоксално, Месершмити које су они набавили оборили су највише немачких летелица приликом одбране Београда у априлу 1941. а због истих авиона Ђорђе Рош је проглашен за сарадника окупатора. Од 1961. Ђорђе Рош све чешће посећује Свету гору и манастир Хиландар. Затекао је манастир у прилично тужном стању, због стицаја историјских, економских и других околности. У договору са малобројним братством предузео је кораке за обнову манастира. Године 1965. Ђорђе се настанио у Неа Роди, месту на граници Свете горе.

Основао је Комитет за обнову манастира у коме је био активан до краја живота. Заједно са принцом Томиславом Карађорђевићем, такође честим посетиоцем Свете горе и Хиландара сакупљао је по свету новац за обнову манастира. После делимичне обнове манастира, од новца који су Ђорђе Рош и принц Томислав сакупили изграђена је савремена Хиландарска библиотека.Ђорђе Рош, један од хероја са Дунавског кеја, умро је 1977, изненада, на путу ка Хиландару.

Својевремено је то као своју жељу и записао: „Желео бих да умрем напрасно,на стени обале Јегејског мора, лицем ка Светој Гори и Хиландару.“ Када је Ђорђе Рош напрасно умро, услед бројних обавеза које су их сачекале, његова супруга и ћерке су у последњем тренутку схватиле да немају цвеће да заките ковчег. “ Нашле смо само бели зумбул.Тек тада смо се сетиле како је отац описивао борбе на Дунавском кеју 1915. године, а док се све рушило и горело око њега видео је у разбијеном излогу једне цвећарске радње бели зумбул. Закитио је капу и гледао како се војници под његовом командом ките истим цвећем, свесни да многи иду у неизбежну смрт. Отац је тада био тешко рањен, а смрт га је тада, окићеног белим зумбулом само очешала.“ Тако је Ђорђе Рош отишао преко плавих таласа до неба, вечно загледан у обале Свете Горе Атонске..

Захвални хиландарски монаси сахранили су га у манастирској порти и он је једини мирјанин који је сахрањен на тлу Хиландара. Његова ћерка Јелена Рош наставила је стазама свога оца, па је тако била једна од патриота која је помогла прикупљајући хуманитарну помоћ током НАТО бомбардовања 1999. године.