
Blog
БОРБА СРПСКОГ НАРОДА СА НАЈСТРАШНИЈОМ ЕПИДЕМИЈОМ У НАШОЈ НОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ…
„Почели су да пристижу рањеници, у великим транспортима који су најчешће стизали увече и ноћу једном чак осам стотина истовремено. Најпре су их спуштали на сено у великим магацинима, сироте људе, неке на умору, друге већ мртве, сабијене на гомиле, јадно, као стоку. Затим су их распоређивали у разне болнице и амбуланте; болесне одвојено, рањене према врсти повреда, колико је то било могуће. Три санитетска воза непрестано су развозила оне који су уопште били у стању да се транспортују. А са новом годином над ову напаћену земљу надвила се нова несрећа. Број оболелих од тифуса у Ваљеву растао је све више. Пета касарна, смештена мало изван града на лепом брежуљку на коме су раније смештани интерни болесници, војници који су патили од реуме, од запаљења плућа, или дизентерије, морала је у потпуности да буде преуређена за тифусаре. И пегавац је почео да односи своје жртве. Изгладнели мученици кретали су се даноноћно и падали су од исцрпљености. Колико је само деце умрло на овој голготи. Родитељи би ископали малу раку и крстом од гранчица означили гроб свог љубимчета.
Видео сам стотине и стотине таквих једноставних крстова од гранчица, толико многобројних оптужби против ужаса рата. Никога, дакле, неће чудити што је трпело здравствено стање тих хорди јадних избеглица. Трбушни тифус и febris recurrens неумитно су избијали међу овим сиротим светом без предаха гоњеним тамо-амо.“











