СИМБОЛИКА ЧЕТНИЧКЕ МРТВАЧКЕ ГЛАВЕ

Порекло овог добро познатог симбола деценијама је приписивано оклеветаном Равногорском покрету, који је карикатуралним приказивањем у „партизанским филмовима”, код једног дела народа тотално обезвредио ову славну заставу и дао јој неку скроз другачију димензију са којом она нема везе. Заправо ова славна ратна застава је много старија и потиче из XIX века. У Србију су је донели руски добровољци у Српско-турском рату 1876. Била је застава српских комитских и четничких организација у Македонији, па организације „Уједињење или смрт”, па ударних српских јединица у Балканским и Првом светском рату, па онда и застава Четничке команде ЈВуО који су је само присвојили као наследници пута својих предака. Заветовани отаџбини на борбу до смрти, они који ступају под овом заставом поручују: „Победићемо! Смрти се не плашимо, јер већ смо мртви”

Застава са симболом „мртвачке главе” један је од најпрепознатљивијих српских ратних барјака. Шира јавност у Србији тек од деведесетих година XX века почиње да се упознаје са коренима и смислом четничког покрета, чији је најпознатији војни симбол црни барјак. Застава са „мртвачком главом” (лобања са укрштеним костима испод) често је потпуно погрешно схватана и доживљавана. Она симболизује ништа друго до спремност на крајње самопожртвовање, по цену живота, како би се извојевала победа и слобода. Према предању, прах праоца Адама налази се на Голготи, где се, као што је познато, одиграло и распеће Спаситељево. По Божјем промислу, крв Христова опрала је од греха Адамову лобању, а преко њега и читаво човечанство, отварајући пут спасења. Тако гледајући, Адамова глава има значење ослобођења из ада и смрти, значење спасења. На великом броју приказа Христовог распећа, у подножју крста може се видети баш „мртвачка глава” са укрштеним костима или без њих. Застава са „мртвачком главом” и укрштеним костима у Србији се појављује у другој половини XIX века. Донели су је руски добровољци у Српско-турским ратовима.