Година 1914 – Немци мобилишу преко 200.000 својих војника како би уништили “малу” Краљевину Србију. Војвода Путник формира одбрамбену линију у Шумадији и ту чека непријaтеља. Наговештено је да ће први велики окршај бити у долини Јадра – на планини Цер. Почиње мобилизација становништва, у којој се Срби масовно пријављују долазећи за вилама и секирама у недостатку оружја. Оскар Поћорек је био уверен у победу, сматрајући је рутинском операцијом. Епилог је био његова наредба повлачења уз 9000 мртвих Немаца, 30.000 рањених и 5000 заробљених.
Година 1941 – Немци поново нападају, готово цела Европа је већ поклекла и на реду је опет “мала” Србија. За само 11 дана у априлу, Немци су дословно сравнили нашу земљу гранатама али ни то није било довољно да “мала” Србија капитулира. Наша војска наставља борбу – пружајући први организован отпор у читавој Европи. Храбри српски војници нападају Немце поново у долини Јадра. Командант Веселин Мисита са својим четницима ослобађа Лозницу, у којој Немци излазе са двоструко већим жртвама од наших и чак 100 заробљених. Ослобађање се наставља све док Немци озбиљно нису појачали своју борбену снагу, којом одолевају све до коначног повлачења из наше земље 1944.
Година 1999 – Немци опет ударају, али овог пута кукавички из далека – немајући храбрости да се поново супроставе прса у прса. Иако су нападали далеко надмоћнији, уз помоћ дословно читавог света, ни тада се нисмо предали. Крварили смо поново у долини Јадра, коју су надлетали храбри Миленко Павловић са својим колегама остављајући и животе у неравноправној борби. На крају, сачували смо нашу земљу, а они су отишли. Немци су се опет повукли из Јадарске долине, опстала је Србија, настала је и Република Српска.
Година 2024 – Написали смо да су ломили зубе 4 пута? Нисмо погрешили. Ево нас поново, на истом месту и на истим странама фронтова. Сада нападају најкукавичкије до сада. Одустали су и од борбе прса у прса и од бомби из далека, сада би да нас убијају тровањем наше земље, ваздуха и воде. Е па немачка господо, зубе ћемо вам изломити и овог пута или нас неће ни бити. Видимо се!