Након појачаног терорисања ВМРО над српским становништвом у Македонији, живот губи неколицина невиног цивилног становништва. Озлоглашени бугарски вођа Стеван Домитров појачава своју акцију застрашивања и напади за Србе постају све неподношљивији. У једној од таквих срамних акција на цивилно становништво страдају брат и синовац тадашњег младог сеоског учитеља Јована Стојковића. Од тога тренутка његов живот се мења из корена. Свестан да Србин дипломатијом никада није освојио слободу, напушта радно место у школи и одлази у шуму. Одриче се титуле учитељ али добија ново звање војвода – Војвода Бабунски!
Младић пун хришћанског духа и богословског учења, у јерном дану претвара се у ратника. Као што су некад храбри младићи одлазили у хајдуке, тако је Јован отишао у четнике, који су се појавили неколико година раније по шумама у Македонији. Иако није био обучен за војника, за разлику од осталих, врло брзо је показао ратнички дар, или је жеља за осветом и слободом била толико велика, да се јунаштво одмах показало.
Отишао је у чету познатог војводе Глигора Соколовића, где се истиче својом храброшћу, али и организационим способностима, па врло брзо формира сопствену чету од тридесет и пет људи. У том периоду упознао је двојицу младих официра српске војске – Војислава Танкосића и Војина Поповића (војвода Вук). У тандему са овом двојицом четничких великана до краја живота остварује једне од највећих подвига српске војске у њеној историји. Један од тих подвига је управо и освета над Стеваном Димитровим који гине већ 27. априла 1905.