На Велики петак. тог 9. април 1999. године на нашу земљу и наш народ кидисало је и јуришало преко 6000 терориста и сепаратиста тзв. „ОВК”, потпомогнутих од регуларне војске Албаније и НАТО пакта коју је чинило 13 земаља. План агресора био је јасан – ако се заузме Ђаковица, доћи ће до пресецања линија наших снага измећу Призрена и Ђаковице. Касније би се кренуло ка Приштини и тиме би војни пораз Југославије на Косову и Метохији био зацементиран.
Њих 126 стало је на линију одбране отаџбине, знајући да након Великог петка долази Васкрс – знајући да након страдања долази васкрсење. Ово је највећа и најжешћа битка српских и албанских снага у другој половини 20. века. са разлогом се данас назива репризом Косовског боја. Трајала је два месеца, а око 100 припадника Војске Југославије је погинуло. Нису знали много тога, били су млади, али знали су где је линија и шта је иза ње. Били су спремни да на њој оставе и своје младе животе, да се она не би померила ни милиметар. Зато је на нама да њих чувамо од заборава, а ту линију од нестајања.