КАКО СУ СЕ НЕКАДА СРБИ ОПХОДИЛИ ПРЕМА СВЕТСКИМ „СИЛАМА“…

Пре пар недеља направили смо паралелу од стотинак година и подсетили како су српски јунаци некада преговарали са Албанцима. Драго нам је што се текст великом брзином проширио интернетом и доспео до много већих медија и самим тим и броја људи. Данас, настављамо и причамо вам другу причу о томе како су се некада Срби понашали испред светских сила у овом случају Турском и њеним представницима. У прошлој причи је главни јунак био чувени Воја Танкосић, а данас је његов учитељ Крста Ковачевић-Прешевски. Сада би требало да буде јасно, зашто је и Воја био такав какав је био с обзиром од кога је учио… Све до Другог светског рата, препреичавала се опклада између војводе Крсте и турског Кајмакама (управника места) у Бујановцу. Почело је почетком јесени у Пчињи. Четворица турских жандарма , пребила су неколико Срба из Пчиње и опљачкала им куће. Сељаци су одмах отишли до војводе Крсте и тражили заштиту. На позив војводе, чета се поново окупила и турски жандари су заробљени. Војвода је наредио да се закопају у балегу, тако да им само глава вири из ње.Наредио је гајдашу да свира и да се народ окупи. То је била порука и Србима и Турцима. Власт у Пчињи је војвода Крста. Након 24 сата ,жандари су откопани и послати у Бујановац. Кајмакам у Бујановцу је побеснео . Поручио је војводи да ће га убити. Крста је одговорио да ће пити кафу у Бујановцу. Назад се није могло. Сви су чекали развој догађаја. Падале су и опкладе. На Божић 1909. у поподневним сатима Крста се ушетао у Бујановац, без оружја, свечано обучен. Ушао је у српску кафану. Кафана је била пуна највиђенијих Срба. Сви су били запрепашћени . Један од старијих трговаца је само промуцао. ,, Туго, Крсто. Луда главо. Што ћете тебе утепав Турци, колај работа. А ми што ће изгинемо? Тој не ваља.

Војвода се само насмејао: ,,Ајде море!“, подвикнуо је, ,,Једна је глава, нема две“. Попио је кафу, запалио чибук, попричао се са пренераженим Бујановчанима и изашао из кафане.Четири његова четника обучена као Турци,наоружана револверима, са одстојања су пратила војводу. Крста је пошао полако ка излазу из Бујановца, према селу Раковац. У сусрет му је ишао један турски жандар.Крста га је замолио да припали чибук. Жандар му је пружио чибук и зачас остао разоружан,без револвера и пушке. Ћутао је и чекао смрт. ,,Не се плаши„, обратио му се војвода. ,,Сг ће идеш куде кајмакама и ће му кажеш да га је поздравија војвода Крста. И да ти даде дукат за овај муштулук. А и ја ти давам дукат“. Жандар је престрављен узео дукат, и промуцао нешто у вези са оружјем. Војвода се насмејао и рекао му где ће оружје бити остављено. Жандар је пошао ка Бујановцу, а војвода се са његовим четницима који су пристигли изгубио у сумраку.Догађај је одјекнуо целом Прешевском казом и Врањем.Срби су се задовољно смешкали а Турци беснели.Четнички војвода који се шета по Бујановцу.То никада није било. На фотографији је наравно наш главни јунак приче Војвода Крста Ковачевић-Прешевски (стоји у средини) са својом четом у Манастиру Светог Пантелејмона код Врања, где су чете полагале заклетву пред полазак на терен.