Србија
Република Српска
Црна Гора
Дијаспора
Било је много случајева где су дечаци довозили своје породице у СРЈ. Док су им очеви били на фронту, они су постајали главе куће и спашавали своје породице. Милан Миланко стар 13 година и Марко Миланко стар 9 година, обојица су возила своје породице и људе из Крајине на које су наилазили успут. Један је возио камион, а други ауто. Без трунке страха, без сати сна. Деца толико мала да су им се невине главице једва надзирале од волана, неустрашиво су возила свој народ у пут без повратка. Нису посустајала ни пред грантама које су их пратиле из ваздуха током читавог пута до уласка у Србију. Народ који је први у историји “патентирао” логоре за децу неколико деценија раније, са задовољством је уживао гађајући колону неке нове српске дечице..
Сличну судбину доживео је и десетогодишњи Дејан Поповић, који је сам у аутомобилу превезао своју сестру, мајку, баку и рођаку, од Кордуна до Београда. Седео је на два ћебета, како би могао да дохвати квачило и како би лакше управљао аутом. На питање новинара о чему је размишљао док је возио, одговорио је: ,,Мислио сам да ћемо изићи сви”.
Сличну судбину доживео је и десетогодишњи Дејан Поповић, који је сам у аутомобилу превезао своју сестру, мајку, баку и рођаку, од Кордуна до Београда. Седео је на два ћебета, како би могао да дохвати квачило и како би лакше управљао аутом. На питање новинара о чему је размишљао док је возио, одговорио је: ,,Мислио сам да ћемо изићи сви”.
