СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋ..

Мајка Југовића је жена која је у Косовском боју изгубила мужа и свих девет синова. Она је симбол издржљиве жене, мајке хероја која храбро подноси смрт својих најмилијих све до тренутка када њена огромана патња и душевни бол пређу границе издржљивости и разоре њено биће. Трагедија мајке, њена велика љубав према синовима и неиздрживи бол због њиховог губитка опевани су у песми “Смрт мајке Југовића”. Народни певач је кроз карактер ове храбре жене истакао два најузвишенија људска осећања: материнство и патриотизам.

Због велике бриге за своје синове и нестрпљења да сазна њихову судбину мајка је молила бога за очи соколове и крила лабудова. Бог је услишио њену молбу и поклонио јој оно што је желела, јер је знао за њену велику трагедију. Када је мајка стигла на Косово и видела своје синове мртве претрпела је велики бол, али није заплакала. Била је тврда срца и одолела је том великом искушењу. Када се вратила у двор и саопштила тужне вести, сви су плакали осим ње. Слушала је гласан плач својих снаја и гледала њихов бол, али ни тада није заплакала. Она је туговала негде дубоко у себи. У ноћи бдења коњ њеног сина Дамјана је завриштао. Иако је знала због чега коњ вришти, желела је да јој неко скрене мисли и каже погрешан одговор како би јој било лакше. Зато је питала да ли је коњ жедан или гладан, а када јој је Дамјанова жена рекла да коњ вришти јер му нема господара, мајчин бол био је још већи, али је и њега издржала. Сутра ујутро долетела су два црна гаврана крвавих крила који су испустили руку јунака у мајчино крило! То је била рука њеног сина Дамјана и она је подстакла мајку на сећање и размшљање о својим синовима. То је био врхунац њене издржљивости. Није могла више да издржи бол који је изнутра разарао. Од патње и жалости срце јој је препукло и не само срце, него цело њено тело. Надула се, распрснула и тако у својој смрти са својим мужем и синовима сјединила.

Љубав мајке Југовића према својим суновима је симбол мајчинске љубави која нема границе и која се ничим не може измерити…