„НЕ ДАО ТИ БОГ ДА СЕ РОДИШ У ИНТЕРЕСАНТНО ДОБА“ – ПРВОПОЗИВАЦ МИХАЈЛО БИРЧАНИН!⁣ ⁣

Новинар листа “Балкански рат” је августа 1913. као без душе појурио у Дом стараца, када је сазнао да у београдској Тридесетој резервној болници као рањеник лежи шеснаестогодишња девојчица Милена Мандићева, коју су саборци из чувене чете војводе Вука због изузетне храбрости звали “војвода Мирко”, како би обавио разговор са њом. ⁣
⁣

У тим тешким временима народу је требало јуначких прича којима би се куражио и разгртао црне облаке згуснутих брига. Стидљиво обарајући поглед ово “Јунак-девојче” дечијом искреношћу је причала о прекинутом школовању у београдској гимназији код гос’н Зделара на ондашњем Грантовцу и о свом родном Чачку, избегавајући да прича о себи као каквом јунаку, мада су бројне ране задобијене у борби, то несумњиво потврђивале. Новинару је без трунке страха, са видном одлучношћу у очима рекла да борити се, бити рањен, па чак и погинути није страшно уколико знаш због чега то чиниш. Ипак, девојчица није била једини рањеник. Болница је била пуна јуначина са фронта.⁣
⁣

Подједнако интересовање новинара “Балканског рата” изазвало је и присуство рањеног Михајла Бирчанина, потомка славног кнеза Илије. Том приликом је Михајло поновио једну симпатичну, а опет исувише тешку и сурову, њему својствену, реченицу: “Не дао ти Бог да се родиш у интересантно доба.“ Говорио би ову мудрост млађима од себе, човек кога је судбина рођења у то историјски “интересантно доба” гонила из рата у рат. Никада трећепозивац, већ увек први, своју борбу наставио је и када су утихнуле трубе и ратни покличи. У оквиру удружења ратних ветерана борио се за социјална права и материјалну помоћ породицама својих погинулих другова; свих оних мајки, супруга и деце који су остали без животног ослонца а које је друштво помало заборављало.⁣
⁣

Нажалост, Милену Мандићеву, Михајла Бирчанина као и многе друге прекрио је заборав. Да нам није било Зорана Живковића, никада не би ни сазнали како је Михајло изгледао с обзиром да је ова фотографија коју прилажем тренутно његова једина фотографија која се може наћи на интернету, а самим тим и реченице ове објаве – једине које се могу прочитати о њему.