Ово необично пријатељство почело је уочи 16. рођендана нашег краља када је на поклон од своје мајке Марије добио мајмунче које му је купила приликом посете Царској Русији, тачније у Сочију. Обзиром да је он тада био малолетни наследник свог стрица кнеза Михаила Обреновића над којим је извршен атентат 1868, његову пратњу чинило је чувено трочлано намесништво у чијем саставу су били Миливоје Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић – и они као озбиљни људи високих државничких и политичких позиција наравно нису били задовољни Милановим новим љубимцем.
Међутим, како је радост малолетног наследника била приоритет, они се у његово пријатељство са Жоржом нису мешали. Упркос дугачком низу година које су прошле и са свим одговорностима које су доносиле – Милан и Жорж били су нераздвојни. Народ ко народ, збијале су се шале, можда је неко био и затечен у саблазни због дворског, почасног љубимца, али занимљиво је то што се цела ситуација пренела и на стваралаштво Милована Глишића који је, помало револтиран из неких личних разлога према краљу Милану, у шаљивом контексту написао приповетку ,,Редак звер”.
Читајући стручну историјску и научну литературу често великане наше историје доживљавамо као апстрактне личности чије је једино својство било владарско, политичко или јуначко, а заборављамо чињеницу да се пре свега ради о живим људима који су имали хобије, љубимце, нека лична занимања и способности. Тако је и наш краљ Милан имао занимљив вандржавнички живот, пун занимљивости и изненађења, радости, сладости, успона и падова. Чврсто верујемо да ћемо из данашње наше стварности и свакодневнице изнедрити још много јаких и чврстих личности, какви су били и наши преци!