„ДА ТО НИСАМ УРАДИО, ЖАЛИО БИХ ЦЕЛОГ ЖИВОТА…“

Те исте вечери, 4. маја 1999. огласио се Антун Тус на каналу Хрватске телевизије, бивши командант РВ и ПВО Југословенске народне армије у бившој СФРЈ, рекавши: “Погибијом пилота Павловића, којег сам добро познавао, Војска Југославије је изгубила најбољег пилота и официра изванредних могућности, са којим би се, сигуран сам, поносила свака авијација у свету да га је имала у својим редовима“.

„Извршавајући најсветији чин, жртвујући себе за одбрану свог народа, истински родољуб и патриота сврстао се у ред бесмртних… Храбро и одважно уписао се у ред легендарних српских јунака, команданата и пилота, а његов подвиг трајно ће представљати светли пример поколењима која долазе.“

– „Знаш, тата, шта сам урадио?“
„Не знам, сине!“
– „Уписао сам Војну ваздухопловну гимназију у Мостару.“
„А што, сине, кад знаш шта смо се договорили код куће?“
– „Да нисам то урадио, жалио бих целог живота..“

Разговор који сте управо прочитали је дијалог Миленка Павловића и његовог оца након што је Миленко као младић без очеве сагласности и знања уписао ваздухопловну гимназију у Мостару. Ове драгоцене речи су остале сачуване захваљујући нашем драгом пријатељу и великом човеку, пре свега, Миленковом сину @nemanja_pavlovic89 , који нам их је и послао.

Чувамо историју, традицију и хероје..!